Intervju Zoran Nedeljković - Život je jedan i neponovlјiv!

Takovske novine 31.12.2014. godine - Intervju Zoran Nedeljković, izvršni direktor - Upozorenje!! Život je jedan i neponovlјiv!

Rudarstvo predstavlјa jednu od najstarijih privrednih delatnosti. Samo po sebi je opasno i destruktivno, kako za prirodu tako i za čoveka. Nezgode u radu su deo svakodnevice, a opasnosti nepredvidive. Rudnik i flotacija „Rudnik“ na Rudniku, tokom proteklih deset godina, pored veoma dobrih poslovnih i proizvodnih rezultata, ostvarila je značajne pomake i u oblasti bezbednosti i zdravlјa zaposlenih. Tokom 2014. godine drastično je smanjen broj povreda na radu – samo četiri

Pozdrav „Nek rudara sreća prati“ sasvim sigurno nije do - volјan za bezbedan rad u nepredvidlјivim uslovima rada u rudniku. Ove godine, u Rudniku i flotaciji „Rudnik“ zabeležene su četiri povrede na radu, što je u istoriji rudnika najmanje. Kako ste organi zovali sistem bezbednosti i zdravlјa u „Rudniku“ i oborili ovaj rekord?

Odmah posle izvršene privatizacije, prepoznali smo značaj bezbednosti i zdravlјa na radu kao najveću vrednost za sve naše zaposlene. U ovako teškoj i kompleksnoj delatnosti, potrebno je najmanje tri do četiri godine da se novozaposleni os posobi za kvalifikovanog  radnika, bilo koje rudarske struke. Naš radnik, ako nije adekvatno osposoblјen i obučen za rad uz primenu odgovarajućih bezbedo nosnih procedura i zaštitnih sredstava, postaje direktno ugro žen od mogućih rizika te škog rudarskog rada. 
Da bi umanjili destruktivnost obavlјanja rudarske profesije, a istovremeno vodili brigu o očuvanju životne sredine, uveli smo standarde ISO 9001:2008, ISO 4001:2004 i OHSAS 18001:2007. U rudarskoj delatnosti, što se tiče Srbije i okruženja, možda smo i jedini koji primenjujemo ove standarde. Sistem za bezbednost i zdravlјe na radu organizovan je i kroz ostvarivanje osnovnih principa, kao što su promocija, prevencija, uklјučivanje svih zainteresovanih, odgovornost i ostvarlјivost. Različitim pro motivnim aktivnostima i kampa njama nastojimo da uverimo za poslene da mere bezbednosti i zdravlјa na radu primenjuju, iskučivo, u sopstvenu korist. Takođe, svaki rudar poseduje brošure sa sa vestima i preporukama za rad u određenim uslovima, pravilnike oponašanju zapo sle nih u vanrednim situacijama, kodekse o ponašanju zaposlenih, najčešće uzroke povreda, a na sve ovo ih svakodnevno upo zoravaju i podsećaju table, koje su okačene na vidnim mestima oko ulaska u jamu. Posebno bih napomenuo da nema zaštite bez ulaganja novčanih sredstava. Samo tokom protekle četiri godine, vlasnik je uložio 22 miliona dinara u lična i kolektivna zaštitna sredstva, kao i u uvođenje različitih bezbedonosnih procedura, obuku, stručnu literaturu i svega ostalog što može da doprinese bezbednosti na radu.

Nezgode i povrede na poslu su sastavni deo obavlјanja velikog broja profesija. Međutim, u rudarenju su povrede deo svakodnevice. Koje opasnosti prete rudarima u jami Rudnika i flotacije „Rudnik“?

Naš rudnik funkcioniše kao živi organizam. Svaki radni dan je drugačiji od prethodnog, jer kretanje kroz 40 kilometara duge jamske prostorije donosi nepoznanice i opasnosti, što dodatno komplikuje funkcionisanje sistema zaštite i bezbednosti života i rada rudara. I pored preduzimanja sveo -obuhvatnih mera za siguran i bezbedan rad, u pojedinim situacijama dolazi do povećanja rizika i incidenata, jer zataji sam čovek. Nepravilnim zauzimanjem položaja kod bušenja ili provlačenjem između vagoneta, stajanje ispod kašike utovarivača ili ispod visećih tereta, ili rad bez šlema, povećavaju šanse za povredu na radu. Potencijalne opasnosti u jami „Rudnik“ mogu biti požar na dizel opremi, aku-lokomotivama, trafostanicama i slično. Takođe, velika je mogućnost udara električne energije, kao i prodora površinske i podzemne akumulirane vode iz jamskih prostorija. Naravno, ono što je karakteristično za svaki rudnik, opasnost preti i od potpunog ili delimičnog urušavanja pojedinih jamskih prostorija i otkopnih komora.

U skladu sa navedenim opasnostima, koje su najčešće povrede rudara u Rudniku i flotaciji „Rudnik“ i kako se kreće njihova učestalost od perioda privatizacije do danas?

U periodu od, recimo, 1995. do 2014. godine, broj povreda se kretao od najviše 45 (tokom 2001. godine) do najmanje četiri, što je slučaj sa godinom za nama. U proseku se dešavalo oko 20 povreda godišnje, mahom lakih. Najveći broj povreda je registrovan kod zaposlenih starosne dobi ispod 29 godina života, a pre ma dužini staža, naj više su se povređivali za po sleni sa radom manjim od četiri, a najdužim do 29 godina. Najčešće se po vređuju polu kva lifikovani radnici, a zanimlјivo je i to da je najveći broj po vreda zabeleženo utorkom, tokom rada prve smene. Nemamo objašnjenje zašto, ali tako statistika kaže. Zaposleni su najčešće povrđivali glavu i skočni zglob, a najčešći uzroci povreda su ispadanje komada stene iz krovine u jami. Od ukupnog broja povreda tokom poslednjih deset godina, 30 odsto čine povrede uzrokovane okliznućima, zapinjanjima i padovima u nivou. Urađeno je i posebno uputstvo „Uzroci povreda“, u kom su sa br ani najčešći rizici za be zbe dnost i zdravlјe rudara, posebno u jami rudnika.

S obzirom da postoji trend opadanja broja povreda na radu, kako procenjujete, kontrolišete i prepoznajete potencijalne rizike i opasnosti?

Naše klјučno načelo je da nulti rizik ne postoji! Svako radno mesto, pored svih preduzetih mera zaštite, nikada nije sigurno i bezbedno. Iz tog razloga, svi zaposleni svakodnevno moraju biti informisani o postojećim opasnostima, o načinima izbegavanja rizika i za štiti vlastitog zdravlјa. Procena rizika, u vidu pisanog dokumenta, ne bi imala mnogo smisla ukoliko se zaposleni svako dnevno ne informišu, jer nije moguće proceniti hoće li se neka moguća opasnost dogoditi danas ili za sto godina.
Opštim aktima preduzeća, kao i važećim pravilnicima iz oblasti rudarstva, utvrđena su prava, obveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, kao i na koji način i u kom obimu će nadležno lice svakodnevno pratiti i kontrolisati primenu propisanih mera, nalagati otklanjanje nedostataka i kako će to evidentirati. Dodatno osposoblјavanje zaposlenih, kada to tehnološki poslupak zahteva, vrši se upoznavanjem istih o obavlјanju procesa rada na bezbedan način, putem uputstava za bezbedan rad. Stalna humanizacija teškog rudarskog posla naročito se ogleda u pobolјšanju radne i životne sredine i sveukupnog konfora koji zahteva ovakva delatnost. Povećana je i zainteresovanost zaposlenih i njihovih predstavnika, sindikata i Odbora za bezbednost i zdravlјe na radu za rešavanje pitanja bezbednosti na radu.

Kako zaposleni u „Rudniku“ mogu sami sebe da zaštite na radu i u kojoj meri se pridržavaju pravila?

U jami i izvan nje, radnik se prvenstveno može zaštiti brigom o samom sebi. Ne postoji mogućnost da nas bilo ko zaštiti od onoga od čega ne želimo da budemo zaštićeni. To se podjenako odnosi na mogućnost doživlјavanja, kako fizičke, tako i psihičke povrede. Da bi čovek ostvario ličnu zaštitu, treba da bude svestan rizika. Svest o riziku jača odbrambene snage našeg organizma. Zadovolјstvo sopstvenim poslom jeste jedan od klјučnih faktora, koji obezbeđuje zdravlјe na radu. Postoji izbor ako ne možeš da radiš posao koji voliš, možeš da zavoliš posao koji radiš.
Konstantnom edukacijom i informisanjem zaposlenih, uticali smo da se njihova svest o zanačaju pridržavanja propisanih mera menja. Naši radnici shvataju da je sve to zarad njihove bezbednosti i očuvanja zdravlјa, jer je zajednička želјa da se svakog dana, sa radnog mesta, vrate svojim kućama nepovređeni. Naravno, kršenje pravila povlači određene sankcije. Najrigoroznija je otkaz. Recimo, svakoga dana vršimo alko-testove, a čak i 0,01 promil znači gubitak posla. Naravno, to je krajnja opcija.

Šta je misija Rudnika i flotacije „Rudnik“ u predstojećoj godini što se tiče bezbednosti na radu?

Naša stalna misija, pa i u 2015. godini, je uspostavlјanje sistema kojim se ostvaruju bezbedni i zdravi uslovi, a koji u najvećoj meri obezbeđuju smanjenje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Misija je usmerena prema svim zaposlenim radnicima, stvarajući put ka bolјoj primeni propisanih mera bez bednosti i zdravlјa na radu. Naročito na visoko rizičnim radnim mestima, a posebno u jami. Nastojaćemo da i u narednoj godini sledimo put bezbednog i zdravog rada. Sve možemo nadoknaditi, samo ne možemo posledice teške povrede i život koji je neponovlјiv i samo jedan. Ukratko, naša misija u narednim godinma je broj povreda – nula.

Novinarka: Marija Marjanović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Contango

ctg logo

Contango d.o.o. je osnovan 15.09.2003. godine.

Preduzeće je osnovano sa namerom da se kao osnovnom delatnošću bavi trgovinom metalima i njihovim koncentratima, kao i finalnim proizvodima metalskog sektora.